„Ванредно стање и људска права и основне слободе“ - Резултати анкете

19 / мај / 2020.

Tri tacke

Београд, 19. мај 2020. године - Дана 15. марта у Републици Србији проглашено је било ванредно стање, које је трајало до 6. маја 2020. године.
Наш циљ био је да перцепцију грађана о стању људских права у време ванредног стања испитамо, анлизирамо и документујемо. 
Од средине априла до почетка маја активисти НВО Три тачке и Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) у сарадњи осмислили су и спровели анкету “Ванредно стање и људска права и основне слободе”, користећи се online истраживачким сервисом "Твој став".
Aнкета спроведена је у периоду од 22. априла до 2. маја 2020. године online испитивањем ставова грађана. Преглед резултата анкете настао је на основу садржаја насталог у том периоду, а у току којег је анкети са подручја Републике Србије приступило и попунило је 664 лица. 
 
Укупан број испитаница и испитаника који су, са 688 јединствених ИП адреса, попунили анкету је 701.

Приказ дела резултата анкете можете преузети овде: 

Доступна документа:

Да ли и како јавност у Србији сазнаје о недавној ратној прошлости

01 / октобар / 2016.

Tri tacke Београд, 1. октобар 2016. године - Од окончања (отворених) непријатељстава на простору бивше СФР Југославије, у Србији опстаје атмосфера негирања учињених злочина и омаловажавања жртава. Tа атмосфера обично доприноси да они који доминантни наратив о ближој ратној прошлости преиспитују или му се супротстављају због својих ставова трпе (озбиљне) последицe.
 
Са свешћу о последицама до којих околности могу довести (и доводе) и у циљу покретања дијалога о једном делу њихових узрока, осмишљено је и спроведено пилот-истраживање. Питање којим се истраживање бавило јесте да ли и на који начин шира јавност у Србији, у 2016. години, од институција добија информације о ближој ратној прошлости и на који то начин институције те информације јавности саопштавају.
 
Истраживањем се зашло иза декларативне политичке посвећености регионалној стабилности и миру и потражила се подлога за овај начелни политички став у пракси.
 
Фокус био је на следећем:
 
- Јавни медијски сервис у Србији јавност информише о ближој ратној прошлости, жртвама ратних злочина, одговорнима за ратне злочине и о наредбодавцима ратних злочина – да ли и како?
- Да ли институције извршне власти у Србији јавности саопштавају податке о ближој ратној прошлости, жртвама ратних злочина, одговорнима за ратне злочине и о наредбодавцима ратних злочина?
- Да ли установе културе финансиране из буџета Републике Србије (музеји, архиви, библиотеке) јавности преносе ове информације и податке?
- Да ли образовне установе финансиране из буџета Републике Србије ове податке садрже у својим курикулумима (факултети који школују правнике, факултети који школују за политичке науке, установе које школују будуће припаднике војних и полицијских снага)?
- Да ли надлежне правосудне институције чине информације и податке о суђењима за ратне злочине доступним јавности, и ако да, да ли то чине на јасан, разумљив, небирократски начин?
 
Спровођење истраживања започето је у марту 2016 и окончано је у септембру 2016 године. План је да буде проширено и поновљено у 2021. години.
 
Текст пилот-истраживања можете преузети овде: 

Доступна документа:

ПОДРЖАВАМО