„Поновни поглед на суочавање са прошлошћу и на транзициону правду на Балкану“

23 / septembar / 2018.

Tri tacke Приштина, 23. септембар 2018. године -  Конференција „Поновни поглед на суочавање са прошлошћу и транзициону правду на Балкану“, одржана је 20-22. септембра 2018. године у Приштини, у организацији Форума ЗФД Косово (Forum Ziviler Friedensdienst) и Универзитета у Приштини. 
 
Циљ конференције био је да се отворе значајна питања и да се одговор пружи да на низ истих: Да ли је могуће идентификовати нове парадигме и / или оквире за суочавање са прошлошћу? Какав је потенцијал владавине права да пружи одговор на оштро супотстављене наративе о прошлости? Како је транзициона правда обликовала прелаз из сукоба у мир? Како се прошлост приказује? Коме су комеморације посвећене и какве су? Да ли приказивање прошлости постаје инклузивније и са мање супротстављених приказа? Која је улога државе и цивилног друштва у процесу суочавања са прошлошћу и процесу трансформације сукоба? Како су механизми транзиционе правде обликовали наративе о тешкој прошлости на постјугословенском простору?
 
Конференција је окупила научнике и стручњаке из различитих академских области и практичаре који тематици приступају из различитих тематских и теоријских аспеката како би истражили приступе суочавању са прошлошћу и приступе транзиционој правди на постјугословенском простору и изван њега.
 
На скупу излагали су стручњаци са универзитета, из институција и из организација из Уједињеног Краљевства, Немачке, Албаније, Босне и Херцеговине, Србије, Пољске, Норвешке, Швајцарске, Хрватске, Аустралије, Мађарске и разних делова Косова.    
 
У оквиру панела „Ресторативна правда и иницијативе о трагању за истином“, Анђелка Марковић представила је налазе пилот-истраживања „Да ли и како јавност у Србији од институција сазнаје о ратним злочинима из недавне ратне прошлости и о предметним суђењима за ратне злочине“ које је спроведено у 2016. години.

Више детаља о догађају доступно је овде

Учешће на међународној конференцији „Поновни поглед на суочавање сa прошлошћу и на транзициону правду на Балкану“

16 / septembar / 2018.

Tri tacke

Београд, 16. септембар 2018. године – Активисткиња Три тачке представиће налазе пилот-истраживања на међународној конференцији „Поновни поглед на суочавање сa прошлошћу и на транзициону правду на Балкану“ која ће бити одржана у Приштини од 20. – 22. септембра 2018. године, у организацији Форума ЗФД Косово (Forum Ziviler Friedensdienst) и Универзитета у Приштини.   
 
Циљ конференције је да окупи научнике и стручњаке из различитих академских области и практичаре који тематици приступају из различитих тематских и теоријских аспеката како би истражили приступе суочавању са прошлошћу и приступе транзиционој правди у постјугословенским државама и изван њих. 
У оквиру панела „Ресторативна правда и иницијативе о трагању за истином“, активисткиња Три тачке Анђелка Марковић представиће налазе пилот-истраживања „Да ли и како јавност у Србији данас од институција сазнаје о ратним злочинима из недавне ратне прошлости и о предметним суђењима за ратне злочине“.        
 
Више детаља о конференцији доступно је овде

Да ли и како јавност у Србији сазнаје о догађајима из недавне ратне прошлости

01 / oktobar / 2016.

Tri tacke


Београд, 1. октобар 2016. године - Од окончања (отворених) непријатељстава на простору бивше СФР Југославије, у Србији опстаје атмосфера негирања учињених злочина и омаловажавања жртава. Та атмосфера обично доприноси да они који доминантни наратив о ближој ратној прошлости преиспитују или му се супротстављају због својих ставова трпе (озбиљне) последице.
 
Са свешћу о последицама до којих околности могу довести (и доводе) и у циљу покретања дијалога о једном делу њихових узрока, осмишљено је и спроведено пилот-истраживање. Питање којим се истраживање бавило јесте да ли и на који начин шира јавност у Србији, у 2016. години, од институција добија информације о ближој ратној прошлости и на који то начин институције те информације јавности саопштавају.
 
Истраживањем се зашло иза декларативне политичке посвећености регионалној стабилности и миру и потражила се подлога за овај начелни политички став у пракси.
 
Фокус био је на следећем:
 
- Јавни медијски сервис у Србији јавност информише о ближој ратној прошлости, жртвама ратних злочина, одговорнима за ратне злочине и о наредбодавцима ратних злочина – да ли и како?
- Да ли институције извршне власти у Србији јавности саопштавају податке о ближој ратној прошлости, жртвама ратних злочина, одговорнима за ратне злочине и о наредбодавцима ратних злочина?
- Да ли установе културе финансиране из буџета Републике Србије (музеји, архиви, библиотеке) јавности преносе ове информације и податке?
- Да ли образовне установе финансиране из буџета Републике Србије ове податке садрже у својим курикулумима (факултети који школују правнике, факултети који школују за политичке науке, установе које школују будуће припаднике војних и полицијских снага)?
- Да ли надлежне правосудне институције чине информације и податке о суђењима за ратне злочине доступним јавности, и ако да, да ли то чине на јасан, разумљив, небирократски начин?
 
Спровођење истраживања започето је у марту 2016 и окончано је у септембру 2016 године. План је да буде проширено и поновљено у 2019. години.
 

Текст пилот-истраживања може се преузети овде

ПОДРЖАВАМО