01 / октобар / 2016.

Београд, 1. октобар 2016. године - Од окончања (отворених) непријатељстава на простору бивше СФР Југославије, у Србији опстаје атмосфера негирања учињених злочина и омаловажавања жртава. Та атмосфера обично доприноси да они који доминантни наратив о ближој ратној прошлости преиспитују или му се супротстављају због својих ставова трпе (озбиљне) последице.
 
Са свешћу о последицама до којих околности могу довести (и доводе) и у циљу покретања дијалога о једном делу њихових узрока, осмишљено је и спроведено пилот-истраживање. Питање којим се истраживање бавило јесте да ли и на који начин шира јавност у Србији, у 2016. години, од институција добија информације о ближој ратној прошлости и на који то начин институције те информације јавности саопштавају.
 
Истраживањем се зашло иза декларативне политичке посвећености регионалној стабилности и миру и потражила се подлога за овај начелни политички став у пракси.
 
Фокус био је на следећем:
 
- Јавни медијски сервис у Србији јавност информише о ближој ратној прошлости, жртвама ратних злочина, одговорнима за ратне злочине и о наредбодавцима ратних злочина – да ли и како?
- Да ли институције извршне власти у Србији јавности саопштавају податке о ближој ратној прошлости, жртвама ратних злочина, одговорнима за ратне злочине и о наредбодавцима ратних злочина?
- Да ли установе културе финансиране из буџета Републике Србије (музеји, архиви, библиотеке) јавности преносе ове информације и податке?
- Да ли образовне установе финансиране из буџета Републике Србије ове податке садрже у својим курикулумима (факултети који школују правнике, факултети који школују за политичке науке, установе које школују будуће припаднике војних и полицијских снага)?
- Да ли надлежне правосудне институције чине информације и податке о суђењима за ратне злочине доступним јавности, и ако да, да ли то чине на јасан, разумљив, небирократски начин?
 
Спровођење истраживања започето је у марту 2016 и окончано је у септембру 2016 године. План је да буде проширено и поновљено у 2021. години.
 

30 / јануар / 2016.

Београд, 30. јануар 2016. године  - Објављен је Алтернативни извештај за 2015. годину о спровођењу Националне стратегије за борбу против корупције 2013. – 2018. године и Националног плана акције.  

Општи циљ пројекта био је да се да оцена испуњења предвиђених активности у складу са сврхом због које су усвојене тј. да се да оцена усклађености спровођења мера са сврхом Стратегије.
Оцене у Извештају даване су на основу анализе прикупљених података о догађајима, мерама и активностима у облaстима Политичке активности, Правосуђе, Просторно планирање и изградња, Здравство, Образовање и спорт и Медији, које су предузимане у 27 месеци од усвајања Акционог плана и које су имале утицај на остварење прописаног Стратегијом и Акционим планом.
Овај Извештај садржи и поглавља о посебним темама – околностима или догађајима од посебног значаја за (не)супротстављање корупцији у Републици Србији. То су Студија случаја – пројекат „Београд на води“ и Студија примера – (Не)усвајање просторних планова као резултат трговине утицајима и злоупотребе јавних овлашћења. 
У изради Извештаја учествовали су доц. др Дејан Миленковић (област Политичке активности), Јелена Стеванчевић, dipl. iur. (област Правосуђе), проф. др Ксенија Петовар (област Просторно планирање и изградња), Ксенија Радовановић, M. Arch. (Студија случаја: пројекат „Београд на води“), Марина Мијатовић, dipl. iur. (област Здравство), др Михајло Бабин (област Образовање), адвокат Милош Стојковић (област Медији), Анђелка Марковић, dipl. iur., Слободан Георгиев и Александар Милијашевић (област Спорт), Марко Илић, правник, Борјанка Мајдевац, dipl. iur. и Јелена Голубовић. Извештај је уредила Анђелка Марковић.

Заједнички тим организација Правни скенер и Три тачке произвео је овај Извештај у оквиру пројекта  који је подржала Агенција за борбу против корупције Републике Србије средствима Министарства спољних послова Краљевине Норвешке  (пројекат „Мапирање и надгледање одговорних за сузбијање корупције у Србији“). 
 
Извештај може се преузети овде. Сажетак налаза извештаја на енглеском језику може се преузети овде.

05 / јул / 2015.

Охрид, 5. јул 2015. године - У организацији Института за социјалну демократију Прогрес из Македоније и Социјалдемократске омладине Македоније, а уз подршку Фондације Макс ван дер Штул из Холандије, на Охриду, од 2. – 5. јула 2015.године, одржан је летњи камп за младе социјалдемократе.
Догађај је окупио око 90 младих учесника из целе земље. Воислав Стојановски, испред македонског Хелсиншког комитета за људска права и Анђелка Марковић испред НВО Три тачке, разговарали су овом приликом са члановима омладине СДСМ на тему људских права и основних слобода, у Србији и у БЈР Македонији. Речи је било и о спровођењу правног оквира о људским правима и слободама, али и о изазовима у борби против корупције.
Радни програм летњег кампа обухватио је и низ других едукативних презентација, интерактивних  радионица и рада у тематским групама. Полазници су прошли и специјално осмишљену обуку о односима са јавношћу и о политичким кампањама. Циљ активности био је повећање индивидуалних знања и вештине младих социјалдемократа.
 

30 / март / 2015.

Београд, 30. март 2015. године –  Одржан је округли сто у поводу пројекта „Транспарентно до посла“, који спроводе ЦЕСИД, БИРН и ПАЛГО Центар, а који финансијски подржава Европска унија.
Стручњаци ЦЕСИД-а најавили су, између осталог, овом приликом пуштање у рад платформе ww.transparentno.rs.
Др Јелена Јеринић са Правног факултета Универзитета Унион, представила је анализу правног и институционалног оквира у вези са запошљавањем у јавном сектору.
Активисткиња Анђелка Марковић навела је више примера притужби на запошљавање у јавном сектору које грађани често износе, посебно указавши притом на проблем изостанкa подршке људима који проговоре о корупцији на свом радном месту.
Општи циљ овог пројекта је подршка борби против корупције и процесу европских интеграција у Србији, јачањем демократских вредности и владавине права кроз промоцију веће транспарентности, отворености и одговорности јавног сектора у процедурама запошљавања.
 
Више информација о пројекту може се пронаћи овде.

15 / март / 2014.

Београд, 15. март 2014. године –  Објављен је Извештај о самопроцени интегритета органа јавне власти у Републици Србији.
Један од циљева израде овог Извештаја био је да се са што већим степеном прецизности укаже на порозна подручја у контексту корупције у органима јавне власти, то јест да буду пружени одговори на питања: који су то ризици у питању, која је учесталост процењених ризика од корупције у оквиру система и на шта се конкретно процењени ризици односе.
Извештај се већим делом састоји из интерпретације статистички обрађене групе података из планова интегритета органа јавне власти који су поднети Агенцији.
Он садржи преглед и анализу чињеница које се односе на учесталост ризика од корупције и на друге неправилности у раду институција, разврстаних у 14 система: 1) политички систем, 2) систем правосуђа, 3) систем полиције, 4) систем локалне самоуправе, 5) систем одбране, 6) систем јавних финансија и привреде, 7) систем пољопривреде, 8) систем социјалне политике, 9) систем здравства, 10) систем просвете и науке, 11) систем културе и спорта, 12) систем животне средине и просторног планирања, 13) систем заштите података, људских права и јавног интереса и 14) систем јавних предузећа.
Извештај је објавила Агренција за борбу против корупције Републике Србије у оквиру пројекта Мисије ОЕБС у Србији, а уз финансијску подршку УСАИД. У његовој изради учествовала је Анђелка Марковић, активисткиња Три тачке. 
 

01 / децембар / 2013.