Tri tacke

Кратак водич кроз ванредно стање и ограничавање права у ванредном стању

Шта је ванредно стање а шта ванредна ситуација?
 
Ванредно стање регулисано је Уставом Републике Србије а ванредна ситуација законом, што указује да је степен угрожености већи код увођења ванредног стања.
 
Када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, проглашава се ванредно стање.
 
Ванредна ситуација је стање које настаје проглашењем од надлежног органа када су ризици и претње или настале последице по становништво, животну средину и материјална и културна добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада.
 
О томе да ли је било довољно прогласити ванредну ситуацију а не и ванредно стање, не може се говорити без увида у све податке на основу којих се процењује једна или друга одлука.
 
Одступање од права гарантованих Уставом Републике Србије - Проглашавајући ванредно стање Народна скупштина Републике Србије може прописати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права. Када Народна скупштина не може да се састане, мере одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права заједно утврђују председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе.
 
Права од којих се не може одступити ни у ванредном стању:
 
• Право на достојанство и слободан развој личности
• Право на живот
• Право на физички и психички интегритет личности
• Забрана ропства и принудног рада
• Уважавање достојанства личности лица лишеног слободе, забрана насиља над њим и забрана изнуђивања исказа
• Право на правично суђење
• Право на правну сигурност у казненом праву
• Право на правну личност
• Право на држављанство
• Слобода мисли, савести и вероисповести
• Приговор савести
• Слобода изражавања националне припадности
• Забрана изазивања националне, расне и верске мржње
• Право на закључење брака и равноправност супружника
• Слобода одлучивања о рађању
• Права детета
• Забрана насилне асимилације
 
Нека права од којих се може одступити, односно која се могу ограничити у ванредном стању:
• слобода кретања
• слобода окупљања
• слобода мишљења и изражавања
• неповредивост стана
• слобода медија
• право на обавештеност
• слобода удруживања
• и друга права гарантована Уставом Републике Србије за које није предвиђено да од њих нема одступања
 
С обзиром да је Европска конвенција о људским правима део правног поретка Републике Србије, да ли је увођење ванредног стања ради спречавања ширења корона вируса у складу са Конвенцијом?
 
Одредбе члана 15. Европске конвенције о људским правима, која је део правног система Републике Србије, овлашћује државе да у околностима рата или друге јавне опасности, под извесним условима, привремено одступе од својих обавеза у вези са заштитом људских права и слобода гарантованих Конвенцијом и опозову она права која нису проглашена неприкосновеним.
 
Ограничење права није исто што и њихово укидање: иако је државној власти допуштено да привремено изађе из оквира режима заштите људских права, њени акти и мере подлежу праву и судској контроли!
 
Увођење ванредног стања због спречавања корона вируса одговара „јавној опасности која прети опстанку нације” што је категорија због које се на основу Европске конвенције о људским правима могу ограничити нека права.
 
„Јавна опасност која прети опстанку нације“ дефинисана је као „ванредно стање или ванредна криза која погађа цело становништво и представља претњу организованом животу заједнице која је саставни део државе“
 
Да би постојала јавна опасност у смислу Конвенције потребно је:
(1) Опасност мора бити постојећа или непосредна.
(2) У принципу, дејства опасности треба да погађају цело становништво. Међутим, опасност може претити само делу становништва, па се опозивање права може односити и само на део државне територије.
(3) Мора бити угрожен наставак организованог живота заједнице. То практично значи да се ради о угрожавању физичког интегритета становништва, територијалног интегритета државе или да је угрожено функционисање државних органа.
(4) Криза или опасност морају бити ванредног карактера, што значи да примена уобичајених мера или ограничења, дозвољена на основу Конвенције ради очувања јавне безбедности, јавног здравља или јавног поретка, очигледно није адекватна нити довољна. Подразумева се да су претходно исцрпљена средства која се уобичајено користе за успостављање нарушеног јавног поретка.
 
На Европском суду за људска права је да у сваком конкретном случају утврди да ли се ванредно стање, проглашено од стране неке државе чланице, може окарактерисати као „јавна опасност која прети опстанку нације“.
 
Привремено опозивање права мора бити учињено: у најнужнијој мери коју изискује хитност ситуације.
 
Колико може да траје ограничавање права?
 
Мере одступања од људских и мањинских права које пропишу Народна скупштина или Влада важе најдуже 90 дана, а по истеку овог рока могу се обновити под истим условима.
Мере одступања не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или друштвеног порекла.
Мере одступања од људских и мањинских права престају да важе престанком ванредног стања.

 
проф. др Виолета Беширевић, редовна професорка на Правном факултету Универзитета Унион
 
 

ПОДРЖАВАМО